Da li smes?
Da li je noc suvise tiha
Ili nema nikoga
ko ume da cuje
Da li me noc voli
Ili ja ne umem
da je razumem
U samoci…
Bez tebe
cujem svoj glas
Koji odzvanja u noci
Bez mene
dodirujes tisinu
U nemoci da me razumes
Da me potrazis
Da me smes
Otkrijes
Preteknes
Sakrijes
Zgrabis
Sacuvas
Ugrejes
Poljubis
Izlecis
Ozivis.
U Sumraku
U Sumraku
Krijem pregrst
Niti
Osecanja
Sacuvanih od
Pogleda
tudjih
Nedorecena
I neostvarena
Cekaju
Da budu protkana
I satkana
U nebo
Da sanjaju
Stalno
Isti san
Koji me
Budi
I cini
Vecnom...
Vetar u kosi…
Vetar
Razigrano mrsi kosu i miluje lice
Netremice
U gradu zaborava……
Dok priroda spava…
Nosi raspukle delice proslosti
Daleko
Van domasaja mog pogleda
Uspomene uklesane u kamenu
Razbija
I nosi van horizonta mog secanja
Lavom svevisnjeg gneva
Brise sve ono iza nas
I ostavlja me samu
Dok sneva
S pogledom na izlizanu kaldrmu
Koracima proslih nadanja
U vremenu
Kojim caruje ljubav
Van domasaja svakog stradanja
Duse.
Prazni
Prazni kutovi nedusevnosti
Praznih ruku ostavljeni
Praznih pogleda nas prate
Praznih dusa okovani
Praznih srca osudjeni
Praznih prostora ostavljeni
Prazni bez pogleda naklonosti
Prazni zbog vlastite sebicnosti
Prazni zbog hladne bezobzirnosti
Prazni zbog nesvesti
Sebe i mene
Prazni se probijaju kroz tamu zivota
Prazni bez spoznanja dobrota
Prazni bez topline ljudskosti
Prazni zbog oholosti
Prazni arogancijom slamaju
Ono sto je ostalo od mene
Prazni do bola praznine duse
Prazni ostavljajuci iskru zivota
Praznina do krajeva svemira
Prazninom beskraja me obavija
Nada vecnoga sjaja
Duse
Van horizonta praznina
Do iskonskih dubina
Okovane ljubavi.
.
.
Zaboravljena Bol
Toplina tvojih reci...
Gusim se u skucenom prostoru nicega
osamelom od ispraznih ljudi
koji ne postoje
vise
Ne dodirujem
izbledele odnesene tragove
izgubljenih razumevanja
prozetih naivnoscu
iluzornih dodira dusa
koje ne postoje
vise
zbog sebicnosti, oholosti, arogancije
koja ih brise
i odnosi daleko od nadanja
Koje dise
koje ne postoji
vise
za nas
Dolazim do daha
Disem u skucenom prostoru nicega
Koji ne postoje
vise
Ispunjava ga toplina tvojih reci
Koja dise
za nas
Da li je u njoj spas?
Sakupi izgubljene zrake duse
Pronadji iskre
zaturene u kutu
tvoje sobe
Oboji zid cutnje
i bola
u crveno
Pronadji niti moje
prosute maste
na tvom jastuku
Oseti moj dodir
ruke
u svojim mislima
Dok upijam
tvoj pogled
duboko u grudima
Pogled koji znaci
vecnost
i kraj
Dodir ruke
koji uranja u
spokojstvo duse
ostavljajuci
pecat bola
na srcu
Sakupi
sve otiske duse
koje sam ostavila
tebi
I zapecati ih
vecnoscu
na tvom srcu
I cuvaj srce svoje
od pakosti mraka
koji ga truje
Sacuvaj ga zbog
zbog sebe
radi mene
zbog ljubavi
da ne uvene
I kad sve sto je
izgubljeno
ozivi i udahne srecu
vecno moguceg
Otpecati
sve izgubljene zrake duse
ponovo da disu
za nas.
.
.
.
Ocekivanja
Ocekivanja
ucenjivanja
razocarenja
prastanja
podcenjivanja
precenjivanja
arogancije
precutkivanja
zaziranja
divljenja
hvatanja za rec
osudjivanja
opravdavanja
ignorisanja
skrivanja
guse
stvaraju
bol
duse…..
dokle ?
.
.
.
Dan koji ne postoji
Jedan od onih dana koji ne postoji
Jedan od onih dana kada mi se place
sto postojis
Jedan od onih dana kada mi se utroba
prevrce
od zla
koje ociglednim te cini
Jedan od onih beskrajnih trenutaka
mucenja duse
koju ne posedujes
Jedan od onih nesvakidasnjih mracnih
prekriven uvelim laticama srca
iscupanog,
koje si izgubio u grehu
Dan koji mirise na smrt tvog pogleda
Zlo nadvijeno nad nama
tvoje misli ka meni
stvaraju jezu
zbog svih izrecenih gadosti
Dan koji odnosi sve tvoje
lazi mraka
daleko do rubova kosmickih zraka.
Samopravicnoscu
Samopravicnoscu
Gazis
svaki moj uzdah
slobode
Osudjujes svaku
moju misao
i cinis je
bezvrednom
Svaki delic
mog srca
kidas i pretvaras
u prah bescenja
Svaki moj trud
ka dobru
pretvaras u zlo
Cinis da se osecam
bezvredno i puna greha
hraneci time
svoj ego
Svojom samopravicnoscu
oslepljujes sebe
i pretvaras se
U ruglo
zbog cega ja patim
Svoj greh skini sa mene
zelim opet biti
Slobodna.